Кроз дуги низ година , живећи у сталној неизвесности да ли ће воде бити довољно у јавности је створена опсесија жеђи, а Крагујевац је постао синоним за насеља, која су нередовно снабдевена водом. Распоред и количина падавина на ширем подручју Крагујевца, које су одлучујући чинилац за водни биланс па и за снабдевање насеља водом, потврђују ону народну изреку: „Обилази као киша око Крагујевца“.
Имајући у виду овакву хидролошку ситуацију и након спроведених истражних радова у приобаљу Мораве на потезу Баточине донета је одлука да се снабдевање водом Крагујевца оријентише на потенцијал подземних вода поред Мораве. У периоду од 1964. до 1969.год. изграђена је прва фаза Моравског система, а од 1972. до 1975. године, друга фаза овог система.
Захватање подземне воде на каптажном пољу изведено је помоћу „Рени“ бунара. Број „Рени“ бунара одређен је на основу интерпретације истражних радова , односно хидрогеолошких карактеристика подземља и потребне количине воде и закључено је да 12 бунара обезбеђује довољну количину воде а предвиђена су још два бунара као резерва.
За транспорт воде из бунара према граду изграђен је цевовод пречника 700mm и дужине 28 km. Због велике висине дизања воде изграђена је црпна станица у Жировници, која има задатак да прихвати воду која се допрема од бунара и омогући њен транспорт до постројења за пречишћавање воде на Кошутњаку.
Постројење за пречишћавање воде на Кошутњаку пројектовано је као интегрални систем објеката, који обезбеђује и обавља низ процеса за прераду бунарске воде у воду за пиће и транспорт те воде у град.
Процес пречишћавања обухвата:
Као завршна тачка Моравског система изграђен је резервоар на Метином брду запремине 2 x 5000 m3.
Постројење за пречишћавање воде на Кошутњаку пројектовано је као интегрални систем објеката, који обезбеђује и обавља низ процеса за прераду бунарске воде у воду за пиће и транспорт те воде у град.
Процес пречишћавања обухвата:
Као завршна тачка Моравског система изграђен је резервоар на Метином брду запремине 2 x 5000 m3.
Изградњом Моравског система идеја о довођењу воде са Мораве у град на Лепеници, коју је први изнео кнез Милош Обреновић 1835. године, а која је потом обновљена у једној студији педесетак година касније, реализована је у промењеном дизајну. Уместо са запада вода је требало да стигне са истока, уместо у Западној Морави, спас је потражен у Великој Морави.
