Према резултатима геолошког проучавања Милана Луковића, професора Техничког факултета из Београда, В. Митровић је у децембру 1927. год. предложио Суду општине Крагујевац изградњу водојаже на Грошничкој реци. У првој половини 1928. припремљен је уговор о заједничком финансирању изградње измеду Општине и Артиљеријско-техничког завода. Израда пројекта поверена је Милану Нешићу, професору Универзитета.
Грошнички водовод је пројектован за потребе индустрије и града са 50.000 становника.
Неки показатељи о пројектованом систему јесу:
Први пут у нашој земљи код изградње Грошничке бране примењене су савремене методе грађења у оно време: заптивање терена инјекцијама, тунелска градња дијафрагме у обали, правилно гранулисање агрегата и дозирање цемента.
Само језеро је дуго 1750m и има површину од 22 хектара и прво је вештачко језеро у Србији. Jезеро се први пут напунило током зиме 1937/38. Вода захваћена из Грошничког језера морала је да се пречишћава, па је у том циљу испод бране изграђено и постројење за пречишћавање воде.
Технолошки поступак пречишћавања је класичан. После флокулације и таложења, филтрирање се обавља на брзим пешчаним филтерима, а дезинфекција се обавља хлором. Првобитно је дезинфекција воде вршена помоћу озона, али се у првој половини педесетих година XX века прешло на дезинфекцију хлором.
Уједно је изграђена и мала хидроцентрала за производњу електричне енергије за потребе постројења, као и нова водоводна мрежа у граду. Изграђено је 86 уличних чесама и дозвољено прикључивање зграда и установа.
Вода из Грошничке водојаже укључена је у градску водоводну мрежу 1. априла 1938 године. Тиме је Крагујевац добио савремени водовод.
50-их година 20. века осетио се недостатак воде због смањења запремине језера засипањем наносом, као и због повећане потрошње.
Будући да се изградњом бране „Грошница“ није искористио сав хидролошки потенцијал слива донета је одлука да се надвиши брана „Грошница“ и да се у слив Грошничке реке, пумпањем, преведе део вода Дуленске реке.
Надвишење бране започето је 1960. а завршено две и по године касније. Брана је надвишена за 7.3m по пројекту инг. Д. Миловановића. и запремина језера је са 2.171.687m3 повећана на 3.200.000m3.
Истовремено са надвишењем бране извршено је и проширење Грошничког водовода доградњом филтерских инсталација и изградњом нових довода воде до Крагујевца.
