Због потребе да се река Лепеница и њен екосистем заштите од загађења и због испуњења законске регулативе о испуштању отпадних вода у реципијенте, дошло је до потребе да се изгради постројење за пречишћавање отпадних вода, индустријских и санитарних. Централно постројење за пречишћавање отпадних вода изграђено је у селу Цветојевац, 7 километара од Крагујевца. Пројекат је урађен по узору на постројења која су већ постојала у тадашнјој Савезној Републици Немачкој.
Изградња овог постројења је био пилот-пројекат у СФРЈ, јер до тада на овим просторима нико још није ни почео да озбиљно планира и гради овакво постројење. Поред израде пројектне документације „Енергопројекат“ из Београда је био и главни извођач радова. Основна функција постројења је да све отпадне воде у граду, како индустријске тако и санитарне, пречисте и тако пусте у Лепеницу. Капацитет постројења је пројектован за 1520 l/s односно за град са 500 хиљада становника.
Јединственост овог постројења се огледа у три заокружене технолошке целине:
Линија воде почиње од уласка отпадне воде на постројење па све до упуштања пречишћене воде у реку Лепеницу. Поступак се заснива на гравитационом и биолошком третману отпадних вода без употребе хемикалија.
Редовно узорковање и контролу квалитета отпадне воде врши Институт за јавно здравље града Крагујевца, чије резултате достављамо свим надлежним институцијама које контролишу и прате наш рад и издају нам дозволу за рад постројења.
Линија воде почиње од уласка отпадне воде на постројење па све до упуштања пречишћене воде у реку Лепеницу. Поступак се заснива на гравитационом и биолошком третману отпадних вода без употребе хемикалија.
Редовно узорковање и контролу квалитета отпадне воде врши Институт за јавно здравље града Крагујевца, чије резултате достављамо свим надлежним институцијама које контролишу и прате наш рад и издају нам дозволу за рад постројења.
Линија муља почиње од примарног таложника, преко примарног угушћивача и дигестора, где се издвојени муљ који је настао у процесу пречишћавања отпадних вода, додатно третира у анаеробним условима како би се довео на ниво потребан за даљу експлоатацију.
После обраде у дигестору муљ се угушћује у секундарном угушћивачу и пресује на филтер пресама. Настали муљ је безопасан и постоји могућност коришћења за компост или у спалионицама за грејање.
Линија гаса почиње у дигесторима где у анаеробном условима долази до издвајања био гаса који се сакупља у куполама дигестора, филтрира и складишти у резервоару био гаса.
Настали гас се користи као погонско гориво гас-генератора у производњи електричне енергије. На тај начин се заокружује цео процес, тако да систем има могућност самоодржања.
Линија гаса почиње у дигесторима где у анаеробном условима долази до издвајања био гаса који се сакупља у куполама дигестора, филтрира и складишти у резервоару био гаса.
Настали гас се користи као погонско гориво гас-генератора у производњи електричне енергије. На тај начин се заокружује цео процес, тако да систем има могућност самоодржања.
Поред постројења изграђена је и мрежа секундарних и примарних колектора у граду која отпадне воде сакупља и одводи до постројења на пречишћавање.
Укупна дужина примарне канализационе мреже износи преко 450 километара која обухвата колекторе и уличне канализационе линије. Укупна дужина секундарне канализационе мреже је преко 250 километара и она обухвата прикључке за индистрију, стамбене зграде и домаћинства.
